Ratna 94. Ranjen mi drug i leži u Opštoj bolnici. Kuka tvrd mu krevet. Jedan kolega iz MUP-a Centar i ja ponijeli mu spužvu. Noć gluho doba. Na ulazu ispred liftova čovjek u bijelom mantilu s bradicom. "Kuda momci," pita. Nervozan i umoran kratko odgovaram: "Ne sikiraj se care znamo mi." "Dobro" reče, a gleda u onu spužvu i sve mu jasno,: "ali moraćete stepenicama lift ne radi." Kad smo prošli pita me kolega, "Znaš li ti ko je ono?" "Nemam pojma," odgovaram. "Ono ti je Nakaš." "Kako Nakaš, znam ja Nakaša krupan ko od brda odvaljen, a vidi ovog sitan ko da se u putu nisu sreli." " Jeste, ali su braća. Onaj je hirurg, a ovaj je direktor bolnice," objasni mi kolega. Direktor, a nimalo se ne pravi važan i još sve konta u sekundi zaključih ja onako sam za sebe. Poslije nekoliko dana sretnem ga opet po danu. " Je li spužva bila dobra," pita i smije se. Vidim zapamtio. "Jeste," odgovorih. "Drug mi se zove Sale, a ja sam Mladen. Hoćeš li ga obići?" "Hoću moj Mladene," reče i zaista obilazio je Saleta više puta. Ljudina, s obje noge na zemlji i tada u ratu i dan danas kada ga vidim kako ujutro pješke niz Alipašinu odlazi na posao. Ma šta će nam takvi. Ovoj zemlji ludaka i trebaju "Seke" bezobrazne i razmažene i "Sinovi" pokvareni i bahati koji ne da će rasturiti onakvu ustanovu (i kada to urade odbaciti je kao pokvarenu igračku, kao "Klas" i kao sve čega su se dohvatili) nego će bez pomoći Dodika i njemu sličnih razvaliti Bosnu i onda s parama koje su davno pokrali i zaštekali otići u Tursku ili Maleziju kao i njihov jaran Silajdžić, a ti narode vidi šta ćeš. Drži kokuz svoje bolesno dijete ili roditelja u naručju i skupljaj sadaku ne bi li ga izliječio. I naravno mito za Seku i Sina. Bosna je ionako samo njegova babovina. E pa stvaro,dosta je više.

#298: Mladen -

Mladene hvala vam na ovom komenaru. Ja sma neko ko vec godinama poznaje dr. Nakasa i ko vec godinama radi s njim. Vas komentar me je rasplakao, svaka cats